Što nas ovaj put čeka među čudima prirode? Možda žabe čudnoga ponašanja, lijene životinje ili pak opasni morski psi? Samo je jedan način da saznate!

1. Žaba surinamska škornjavica ramnožava se na veoma neobičan način. Mužjak utisne oplođena jajašca na ženkina leđa, oko njih obraste koža i formira komore u kojima se razvijaju mladi sve dok se potpuno ne preobraze, a tada izlaze iz maminih leđa. Nekima će izgledati odvratno, nekima predivno, ali ukoliko pogledate video izlaska malih žaba iz majčinih leđa, sigurno ga nikada nećete zaboraviti!

Surinamska škornjavica (Pipa pipa)

2. Debelorepi dunart je mali mišoliki tobolčar s velikim ušima i repom dugačkim gotovo kao i on sam. U vrijeme kada hrane ima u izobilju, debelorepi dunarti mogu pojesti ogromne količine kukaca u samo jednoj noći – više od svoje vlastite težine! Njegov rep se puni zalihama masti zbog čega poprimi oblik mrkve. Zalihe iz svoje repne „smočnice“ koristi kada vlada nestašica hrane.

Debelorepi dunart (Sminthopsis crassicaudata) 

3. Ljenivci ne mogu drhtati jer su im mišići prespori. Toplinu čuvaju gustim krznom te se mogu duuugo vremena odmarati zbog čega su i dobili naziv ljenivci.

Troprsti ljenivac na grani

4. Trideset centimetara velik morski pas Isistius brasiliensis uistinu je hrabar i napada životinje puno veće od sebe: tune, tuljane, morske pse, kitove. Svojim specijaliziranim ustima i donjim zubima (izgledaju poput zubaca pile) zakače se na životinju i vješto izrežu okrugli komad mesa. Ugrizi često izgledaju kao da su napravljeni kalupom za kolačiće, zbog čega je ovaj morski pas u engleskom govornom području zaradio nadimak „rezač kolačića“.

Morski pas Isistius brasiliensis (gore) i ožiljci koje je ostavio na koži tuljana (dolje)

5. Da je žirafa najviša životinja na svijetu, to sigurno znate. Visina im donosi neke prednosti: mogu se hraniti lišćem i pupovima koje malo koja životinja može doseći, a lakše će i uočiti neprijatelje koji se približavaju. Žirafina visina ima i svojih mana: da bi se mogle napiti vode moraju raširiti noge i sagnuti vrat, a tada ih često napadaju grabežljivci jer je žirafi potrebno dosta vremena da se uspravi iz tog čudnog položaja i počne bježati. Srećom, žirafe moraju piti vodu tek svakih nekoliko dana zahvaljujući sočnim biljkama kojima se hrane.

Žirafe u pognutom položaju kako bi mogle doći do vode